Avlija
Portal za kulturu, književnost i društvene teme
Advertisement



Srbija

12. Maja 2014.
 

Poezija Tomice Ćirića

More articles by »
Written by: Redakcija
Oznake:

Tomica Ćirić (1980), rođen u Pirotu, Srbija. Diplomirao na Katedri za opštu književnost sa teorijom književnosti Filološkog fakulteta u Beogradu. Objavljuje u periodici pretežno poeziju. Zbirka pesama Nova utopija uvrštena je 2013. u najuži izbor i objavljena u ediciji Prvenac, Studentskog kulturnog centra iz Kragujevca. Objavljuje periodično u elektronskoj formi na autorskom blogu za satiričnu poeziju Mrtvi albatrosi (mrtvialbatrosi.blogspot.com).

 

 

slovni turizam

.

poezija nije slovni turizam
nije leksička niti sintaksička promenada
nije praznoslovlje ometenih u pisanju
nije ni semantička bižuterija, pljusak
pokislih metafora na pločniku jezika
zarad pukog artističkog ozvučavanja
nije oplitanje slovnih poskočica i kola
sa vijorenjem svadbarskih maramica i
starosvatovskim podvriskivanjem

poezija nije slava ni preslava reči
ne pišite vrhunsku poeziju
ne zanosite se kreativnim radionicama
nikada nećete postati bardovi

jer poezija nije nikada samo zvuk i šarm
nije proizvod dizajniran na industrijskom
kalupu akademskog neoklasicizma:
ako smo dušu proterali iz moderne lirike
– taj plačljivi topos jeftine osećajnosti –
ne izbacujmo i dušmane, malograđane i ćifte!

poezija je uvek znak o nečemu
označavanje lovne sezone
njušenje čeke i zavaravanje traga

ako je poezija uistinu početak lova
neka i cenzori budu oholi lovci
te plaćene ubice pesničkog tela

a ti, pesniče,

budi njihova skokovita divljač
prepredena i brzonoga

opsena
i
duh

 
paganska pesma

.

slutim dane obarene pesmom svilenih frulaša
u kolopletu satira i jedrih panovih čobanica
jednoj u međunožju raste otrovni kukurek
drugoj u skutu umiljato prede riđi kurjak
treća umesto udova ima čokot vinoloze

slutim gradove uspavanih zmajeva
vilenjake na električnoj mreži trola
gobline razgažene svežim asfaltom
troglavog diva balačka u kasapnici

slutim talasona u potpalublju sobe
kristalni luster zanjihan zduhačom
kosmate rusalke raspuštene u kadi
usud kuca na vrata u telu poštara

slutim noći lepojke vučjih kandži
morane očas prometnute u babu
drekavce što bučno slave imendan
psoglavog što laje u tuđem dvorištu

izjutra, kad krenem ulicom u šetnju
ne slutim, gledam –

koledari me pretiču na rolerima

 

domanović protiv domanovića

.

domanović šeta ulicom.
ubrzo shvata mu za vratom
dahće drugi domanović. okreće se.
treći domanović izlazi iza ćoška.
u trenutku shvata da ni tu nije kraj.
jedan za drugim u monolitnoj koloni
gomila istovetnih domanovića ide za njim.
domanović trči besomučno niz ulicu.
ubrzo za njim trče i ostali domanovići.
trka se nastavlja do najbliže raskrsnice.
tu domanović naglo usporava i zastaje.
domanovići kao na znak staju iza njega.
ljutit zbog praćenja zamiče u obližnji park.
u parku, gle čuda, bista radoja domanovića.
u podnožju pogrebni venci licemerno složeni.
domanović besno trga foliju u kida latice.
svi domanovići počinju da kidišu na bistu.
u opštoj lomljavi glava domanovića pada u blato.
ubrzo u bučnom metežu interveniše i policija.
hapse jednog od domanovića i guraju u maricu.
ostali domanovići beže niz ulicu bez osvrtanja.

domanović nastavlja spokojno šetnju ulicom.

izlazi na obalu gradske reke
seda na klupu i konačno
licem ka nebu

skida svoju masku

 

lavirint

.

onaj u koji ulaziš svečano
vezanih očiju
blago zarotiran kao u
ćoravim bakama
ili pred streljanje

potom
biraš između bespuća i
stranputice
napujdan šklopocanjem
mišolovki
vrištanjem pacova

katkad grubo prepolovljen
telesno ismejan
sluzav trag puža vučeš
arijadnin konac
rasparane
utrobe

invalid
bastard lutanja

ali ne možeš
ne smeš
stati

uskoro će i pse pustiti
pred zoru
krvoločne
zveri
što njuše greh
zenonovih aporija

sve dok najednom
izmrcvaren
kao kobila istorije
maljem diktature
prebijena

u mraku
ne napipaš nadom

zid krletke

a onda natrag i sve ispočetka



About the Author

Redakcija
Redakcija




Konkursi regiona
 
 

 

Maid Čorbić: XXI ALEJA SLAVNIH

Maid Čorbić   XXI ALEJA SLAVNIH   Grandiozno šireći ruke pobožno na nebu plavetnome Kotiraju naši godovi; tri linije što određuju sudbinu Borimo se za prevlast što čitav život hrabro vodimo Bez ijednog ispa...
by Redakcija
0

 
 

Prevedena poezija: Žan Bahit (Bahitžan Musahanović Kanapjanov)

ЖАН БАХИТ (Бахитжан Мусаханович Канапјанов) Казахстан   Поводом сећања на Чернобиљску катастрофу (26.4.1986.)       ЧЕРН...
by Redakcija
0

 
 

Senada Homarac: Ljubav u tišini

Senada Homarac  . Ljubav u tišini  . Ne postoji slučajnost u životu Nije slučajno Tihi zvuk harfe iz daleka Kroz vazduh lepršajući Moje srce dirnuo. Ne mogoh svoja vrata otključati A ti kažeš: ,,Kuću svoju sruši ti...
by Redakcija
0

 

 

Dvije pjesme Senade Homarac

Senada Homarac  Tvoj dar Usred aprila duša Tvoja bijela dan Ramazana posula pahulja mala meni na dlan sletila. Uprkos udaljenosti na blizinu Tvoju vječnost našu me podstakla. Dok se smjenjuju noć i dan zima i proljeće izv...
by Redakcija
0

 
Konkursi regiona
 

Ilda Arnautović: Kako nastaju moje pjesme

Ilda Arnautović   KAKO NASTAJU MOJE PJESME     Pitate kako nastaju Pjesme moje, Tužne i sjetne, Pune čežnje neke, Kažete da u njima ima žala I da sam opjevala Ljubavi daleke…   Pjesme su moje Lju...
by Redakcija
0

 




Konkursi regiona
 
Secured By miniOrange