Avlija
Portal za kulturu, književnost i društvene teme
Advertisement



Srbija

2. Aprila 2017.
 

Slobodan Ž. Obradović: Basne

More articles by »
Written by: Redakcija
Oznake: ,

„Стара је басна, но добра, да истина,
будући нага и хотећи да и друге свлачи,
и да их наге, такове какви су, показује,
видећи да је зато људи добровољно не трпе
но да на њу мрзе, она је побегла и сакрила се
у један бунар. Зато ко жели к њој доћи,
ваља да свуче са себе сва своја мњенија
и мудрованија, јер иначе неће бити примљен.“

Доситеј Обрадовић

Коза, ован, јарац и сом

Забављали се коза и ован, па кад ован испуни кози све њене рогате жеље, коза га остави да блеји за њом; а она се поче забављати са неким маторим, али богатијим јарцем.
После неког времена и богатији јарац испуни кози све њене рогате жеље, па га коза остави да мекеће за њом, а она се поче забављати са једним још богатијим сомом.

Црна мачка и зелени мачор

„Напољу је фебруар и хладно је!“ – добаци зелени мачор црној мачки, која му пређе пут. „Зато те позивам да свратимо код мене на топли разговор и љубавни напитак.“
Црна мачка подиже реп и пристаде на понуду.
Касније, док су топло разговарали у стану зеленог мачора и пијуцкали љубавни напитак, црна мачка одједном прекиде разговор који већ беше започео да се хлади и, почевши да преде, постави зеленом мачору једно сасвим нестрпљиво питање:
„Имаш ли ти, бре, миша?“
„Имам!“ – ко из топа испали мачор. „Какав бих ја био мачо(р) да немам миша?“
Потом зелени мачор уведе црну мачку у радну собу где се налазио миш. И не само миш, него и кућиште, и монитор, и штампач…
Црна мачка престаде да преде.
„Изем ти таквог миша!“ – мјаукну презриво. И, излазећи, зафркта:
„Одох ја напоље; фебруар, срећом, још траје…“

Мува с главом и мува без главе

„Баш ти се чудим!“ – пецну мува муву. „Да сам ја златних крила, ко ти, никад се не бих удала за тог твог трута, који нити ради, нити прима социјалну помоћ, док ти – диринчиш у станичном клозету, и за себе, и за њега…“
„Лако је теби, комшинице, тако да причаш кад ниси без главе. Да си и ти у љубавној вези изгубила главу, ко што сам је ја изгубила, и да си сад мува без главе, ко ја што сам, удала би се ти, драга моја, и за горег трута од овог мог…“

Два миша о трећем мишу

„Не виђам више оног твог пајташа. Шта је са њим? Да га није, не дај боже, уловила каква мачка?“ – запита слепи миш белог миша кад овај поче да му се привиђа после једне жестоке пијанке..
„Ма, пусти га, изгледа да се навукао. Откако је, д` извинеш, прикључен на рачунар, нити излази из рупе, нити силази са интернета!“ – пожали се бели миш и престаде да се привиђа слепом.

 

О писцу: Побегавши из Београда, не „на води“, него под бомбама, ратне 1944. године, Слободан Ж. Обрадовић је рођен, као „избеглица“, у селу Забрдици код Ваљева; само годину, једанаест месеци, и три дана, по јавном вешању металског радника и партизанског комесара Стевана Филиповића на ваљевској пијаци. Дипломирао је у књажевском, и престоном, граду Крагујевцу, на Вишој Педагошкој Школи, после двадесет и две године примирја кад се дипломе још нису куповале. Први део радног века живео је, радећи, западно од Криве Дрине, у Босни, као наставник српскохрватског језика и југословенске књижевности. Други део радног века окончао је, као школски библиотекар, источно од Криве Дрине, у Србији; опет као „избеглица“. Пре библиотекарског посла надничарио је као беспослени полиглота, који узалуд закрвљеној браћи говори српским, хрватским, босанским, црногорским, и шатровачким језиком.



About the Author

Redakcija
Redakcija




Konkursi regiona
 
 

 

Božidar Proročić: Razgovor sa Nebojšom Burzanovićem

Gospodine Burzanoviću, direktor ste Narodne biblioteke ,,Radosav Ljumović” koja čuva tradiciju knjige punih 138 godina jedan je od najljepših kulturnih reprezenata glavnog grada Podgorice koliko je važno da ovako značaj...
by Redakcija
0

 
 

Remza Lagarija: PITANJA PJESNIKU NADANJA

Remza Lagarija   PITANJA PJESNIKU NADANJA   Koliko svjetlosnih godina postojiš U krilu svemirskog ozračja Pjesniče nadanja Čuješ li šapat mjesečeve sjene U valovima toplih riječi Što se pomiješaše sa pjesmo...
by Redakcija
0

 
 

Nataša Žurić gostovala na Cetinju

ODRŽANO AUTORSKO VEČE PJESNIKINJE IZ MOJKOVCA NATAŠE ŽURIĆ NA CETINJU Piše: Božidar Proročić Nataša (Rakočević) Žurić, rođena je u Mojkovcu 1967. godine. Član je KK „Grlica”, KK „Stihom govorim”. Piše p...
by Redakcija
0

 

 

RSCG: Ljudska prava i sloboda govora

Radio Slobodna Crna Gora: Prva radio emisija o ljudskim pravima i slobodi govora koji se realizuje u okviru projekta ”Young journalist for human rights and freedom – Mladi novinari za ljudska prava i slobode” koji je podr...
by Redakcija
0

 
Konkursi regiona
 

Poezija Milice Momčilović

Milica Momčilović   GUSENICA . Kako si mi gusenice, mila? Možeš li mi reći, ako nije tajna, Ko ti kroji ta prelepa krila? Ima li za mene jedna veličina? . Kako si mi gusenice, draga? Odvedi me do tog krojača. Da li ...
by Redakcija
0

 




Konkursi regiona