Avlija
Portal za kulturu, književnost i društvene teme
Advertisement



Srbija

2. Aprila 2017.
 

Slobodan Ž. Obradović: Basne

More articles by »
Written by: Redakcija
Oznake: ,

„Стара је басна, но добра, да истина,
будући нага и хотећи да и друге свлачи,
и да их наге, такове какви су, показује,
видећи да је зато људи добровољно не трпе
но да на њу мрзе, она је побегла и сакрила се
у један бунар. Зато ко жели к њој доћи,
ваља да свуче са себе сва своја мњенија
и мудрованија, јер иначе неће бити примљен.“

Доситеј Обрадовић

Коза, ован, јарац и сом

Забављали се коза и ован, па кад ован испуни кози све њене рогате жеље, коза га остави да блеји за њом; а она се поче забављати са неким маторим, али богатијим јарцем.
После неког времена и богатији јарац испуни кози све њене рогате жеље, па га коза остави да мекеће за њом, а она се поче забављати са једним још богатијим сомом.

Црна мачка и зелени мачор

„Напољу је фебруар и хладно је!“ – добаци зелени мачор црној мачки, која му пређе пут. „Зато те позивам да свратимо код мене на топли разговор и љубавни напитак.“
Црна мачка подиже реп и пристаде на понуду.
Касније, док су топло разговарали у стану зеленог мачора и пијуцкали љубавни напитак, црна мачка одједном прекиде разговор који већ беше започео да се хлади и, почевши да преде, постави зеленом мачору једно сасвим нестрпљиво питање:
„Имаш ли ти, бре, миша?“
„Имам!“ – ко из топа испали мачор. „Какав бих ја био мачо(р) да немам миша?“
Потом зелени мачор уведе црну мачку у радну собу где се налазио миш. И не само миш, него и кућиште, и монитор, и штампач…
Црна мачка престаде да преде.
„Изем ти таквог миша!“ – мјаукну презриво. И, излазећи, зафркта:
„Одох ја напоље; фебруар, срећом, још траје…“

Мува с главом и мува без главе

„Баш ти се чудим!“ – пецну мува муву. „Да сам ја златних крила, ко ти, никад се не бих удала за тог твог трута, који нити ради, нити прима социјалну помоћ, док ти – диринчиш у станичном клозету, и за себе, и за њега…“
„Лако је теби, комшинице, тако да причаш кад ниси без главе. Да си и ти у љубавној вези изгубила главу, ко што сам је ја изгубила, и да си сад мува без главе, ко ја што сам, удала би се ти, драга моја, и за горег трута од овог мог…“

Два миша о трећем мишу

„Не виђам више оног твог пајташа. Шта је са њим? Да га није, не дај боже, уловила каква мачка?“ – запита слепи миш белог миша кад овај поче да му се привиђа после једне жестоке пијанке..
„Ма, пусти га, изгледа да се навукао. Откако је, д` извинеш, прикључен на рачунар, нити излази из рупе, нити силази са интернета!“ – пожали се бели миш и престаде да се привиђа слепом.

 

О писцу: Побегавши из Београда, не „на води“, него под бомбама, ратне 1944. године, Слободан Ж. Обрадовић је рођен, као „избеглица“, у селу Забрдици код Ваљева; само годину, једанаест месеци, и три дана, по јавном вешању металског радника и партизанског комесара Стевана Филиповића на ваљевској пијаци. Дипломирао је у књажевском, и престоном, граду Крагујевцу, на Вишој Педагошкој Школи, после двадесет и две године примирја кад се дипломе још нису куповале. Први део радног века живео је, радећи, западно од Криве Дрине, у Босни, као наставник српскохрватског језика и југословенске књижевности. Други део радног века окончао је, као школски библиотекар, источно од Криве Дрине, у Србији; опет као „избеглица“. Пре библиотекарског посла надничарио је као беспослени полиглота, који узалуд закрвљеној браћи говори српским, хрватским, босанским, црногорским, и шатровачким језиком.



About the Author

Redakcija
Redakcija




Konkursi regiona
 
 

 

Edin Smailović: ”Historija odbačenih” Jasmina Agića

”HISTORIJA ODBAČENIH” JASMINA AGIĆA Piše: Edin Smailović Iskren da budem, na prvi pogled mi je ovaj naslov djelovao bombastično, komercijalno i pretenciozno, čak iako sam većinu kolumni koja čine ovu knjigu ...
by Redakcija
0

 
 

Džeraldina Delić: Remzija i Salko (iz knjige ”Ispod crvenog mjeseca”)

Džeraldina Delić: Remzija i Salko (iz knjige Ispod crvenog mjeseca)     Kad sam bio klinac, živjeli smo u ulici gdje je svako svakoga znao, gdje se komšiluk smatrao kao rod najrođeniji, gdje su se dijelile radost...
by Redakcija
0

 
 

LJUDI I VRIJEME: Sait Sajčo Sinanović

Pogledajte prvu TV emisiju ”Ljudi i vrijeme” u produkciji RSCG. Razgovarali smo sa Saitom Sajčom Sinanovićem (1928) jednim od dvojice živih Rožajaca učesnika Narodnooslobodilačkog rata. TV emisija ”Ljudi i vrijeme...
by Redakcija
0

 

 

Nj. E. Nataliya Fiyalka: Istorija se ponavlja ako se zanemaruju njene lekcije

CRNA GORA I UKRAJINA SU IMALE TEŽAK PUT DO NEZAVISNOSTI Razgovarao: Božidar Proročić   Vaša Ekselencijo recite nam šta zapravo 24. avgust znači u životu Ukrajine i Ukrajinaca?   24. avgusta Ukrajina slaviti Dan nezavi...
by Redakcija
0

 
Konkursi regiona
 

Uglješa Kesić: Vilenjak Jan

Uglješa Kesić   VILENJAK JAN   Baš kad se jednom budio dan, na zemlju dođe vilenjak Jan, planeta ova, puna čudesa, postade njegova nova adresa.   Bio je malen, ko grudva snijega, samo je brada veća od njega...
by Redakcija
0

 




Konkursi regiona