Avlija
Portal za kulturu, književnost i društvene teme



Srbija

28. Februara 2018.
 

Veljko Bosnić: Smjeh odzvanja niz put i brdo

More articles by »
Written by: Redakcija
Oznake:

Вељко Боснић

 

СМЈЕХ ОДЗВАЊА НИЗ ПУТ И БРДО

.

Уплетене мисли мрсе моје косе, пјенушава течност полако ”кипи” на прозор ове собе до пута, гласови утишали… празнина одзвања као опомена, као мачем одсјеца главу и труп се смјешно клати готово немоћно и чудно. Нешто ипак није како треба, нешто ми ствара тиху језу, трему која нараста и почињем да ковитлам ваздух… пажљиво се то може осјетити и видјети. Нестрпљиво чекам како бих ухватио тај смјех што одзвања доље низ пут и брдо… стално се као опомена јавља и нема намјеру да се гхаси,утиша или пак скрива.

Посљедњи пут сам га осјетио оног дана када сам се сјетио да сам потпуно сам ”дрво” отклесано, зарез у бесконачном низу слова и бројева који се редају и тутње све ове године… низ бесконачни који нигдје нема трага, мирис који штипа све нас, музика коју сви знамо… код који никад није био тајан, завјера која никад није била скована.

Није нас остало много, можда можемо ипак да се одморимо, капут стари да окачимо и отпловимо бродићем којим су и моји родитељи отишли… и тако то… плаветнило које годи и за које смо спремни да се не осврнемо, да поклекнемо… да будемо чврсто на своме.

Смјех јасно чујем, ту музику која ме одсликава у твојим очима, које смо усликали за посљедњни трептај душе и снове који смо већ проживјели и ”омирисали” које су нам шпознати однекуд. Свакако,смо то имали у виду када смо некад уживали у топлини дома свога, радовања које нас враћа у дјетињство, младост и заборава које никад није стигло на нашу познату адресу. На та врата нико више не куца, не гребе грана од вјетра које шиба, лед не куца на врата, нико више и не помишља да ме пробуди.

Смјех одзвања низ путн и брдо…

 



About the Author

Redakcija
Redakcija




Konkursi regiona
 
 

 

Refik Bulić: ISPOVIJEST SELIMA SMAJKIĆA, PISARA KADIJE LUKAVIČKOG

Svakoga dana pohodim ovo mjesto, kao da me čudne neke sile njemu privlače. Rijeka je ova postala neodvojiva od mojih misli. Visoka stijena nad rijekom se izdigla, pod njom voda se pjeni, poskakuje, u njoj zrake se lome sunče...
by Redakcija
 

 
 

Slobodan Nikolić: Vatra Ljubavi

Pitali mudrog Nasrudin Hodžu: “Nasrudine, reci nam šta su to životne lekcije? Kako nas to Bog uči?” “Vrlo lako. Kada nešto uradimo, ili nas nagradi ili kazni. Tako znamo šta smemo da radimo a šta ne.&#...
by Redakcija
 

 
 

Svetlana Radosavljević: Strah od samoće

Вече је било тихо и мирно само је ћук уједначено певао сетно. Као да је хтео да каже ова је ноћ моја и певаћу то што хоћу. Непре...
by Redakcija
 

 

 

Refik Bulić: Ptica koja najavljuje smrt

Što je djed bivao stariji, sve češće je govorio o smrti. O smrti se u našoj kući i ranije često govorilo; najčešće je govorio on jer mu je negdje na izmaku onoga tamo rata umrla kćerka, mlada djevojka, i taj je doga...
by Redakcija
 

 
 

Aljes Karljukevič: Tuđi san

Aljes Karljukevič (Aleksandar Nikolajevič Karljukevič) je rođen 6. januara 1964. godine u selu Zatitova Sloboda u Puhovickom reonu Minske oblasti (Republika Belorusija). Po profesiji je ratni novinar. Služio je u redakcija...
by Redakcija
 

 




Konkursi regiona