Avlija
Portal za kulturu, književnost i društvene teme
Advertisement



Srbija

28. Februara 2018.
 

Veljko Bosnić: Smjeh odzvanja niz put i brdo

More articles by »
Written by: Redakcija
Oznake:

Вељко Боснић

 

СМЈЕХ ОДЗВАЊА НИЗ ПУТ И БРДО

.

Уплетене мисли мрсе моје косе, пјенушава течност полако ”кипи” на прозор ове собе до пута, гласови утишали… празнина одзвања као опомена, као мачем одсјеца главу и труп се смјешно клати готово немоћно и чудно. Нешто ипак није како треба, нешто ми ствара тиху језу, трему која нараста и почињем да ковитлам ваздух… пажљиво се то може осјетити и видјети. Нестрпљиво чекам како бих ухватио тај смјех што одзвања доље низ пут и брдо… стално се као опомена јавља и нема намјеру да се гхаси,утиша или пак скрива.

Посљедњи пут сам га осјетио оног дана када сам се сјетио да сам потпуно сам ”дрво” отклесано, зарез у бесконачном низу слова и бројева који се редају и тутње све ове године… низ бесконачни који нигдје нема трага, мирис који штипа све нас, музика коју сви знамо… код који никад није био тајан, завјера која никад није била скована.

Није нас остало много, можда можемо ипак да се одморимо, капут стари да окачимо и отпловимо бродићем којим су и моји родитељи отишли… и тако то… плаветнило које годи и за које смо спремни да се не осврнемо, да поклекнемо… да будемо чврсто на своме.

Смјех јасно чујем, ту музику која ме одсликава у твојим очима, које смо усликали за посљедњни трептај душе и снове који смо већ проживјели и ”омирисали” које су нам шпознати однекуд. Свакако,смо то имали у виду када смо некад уживали у топлини дома свога, радовања које нас враћа у дјетињство, младост и заборава које никад није стигло на нашу познату адресу. На та врата нико више не куца, не гребе грана од вјетра које шиба, лед не куца на врата, нико више и не помишља да ме пробуди.

Смјех одзвања низ путн и брдо…

 



About the Author

Redakcija
Redakcija




Konkursi regiona
 
 

 

Alija Nametak: Priča o arapskim bedelima u Bosni

Sejjid Emin Akkad je dolazio na godine u naš šeher, gdje je tražio da bude bedel za kakva umrlog bogataša, pa, iako nije nikad bio sâm, ako je bilo i drugih Arapa koji su tim poslom dolazili u Bosnu, on nije nikad ostao da...
by Redakcija
0

 
 

Ivana Đukić: Novi ”Kosač”

Ivana Đukić   Novi ,,Kosač”   Śedi tako u svojoj fotelji zavaljen/a, zagledan/a u budućnost kroz prozor svoje fancy kancelarije, i među mislima probira jednu: “Pa, možda ja i nijesam mašina! Možda i ja im...
by Redakcija
0

 
 

Milanka Kuzmić: Kako sam zavoljela školu

Миланка Кузмић КАКО САМ ЗАВОЉЕЛА ШКОЛУ Дошао је септембар а са њим и први дан школе. Док су друга дјеца радосно ишчекивала та...
by Redakcija
0

 

 

Alen Talić: Zašto ja?

Alen Talić   Zašto ja?   Mrzim kada su mi misli jače od riječi. Teško je objasniti egzistenciju u četiri zida, ali ću pokušati da što bliže dočaram kako je zbog bolesti biti prisiljen provoditi život u kre...
by Redakcija
0

 
Konkursi regiona
 

Marija Juračić: Jedro na horizontu

Marija Juračić   Jedro na horizontu   Kiši. Tebi se fućka. Sjediš na provi i igraš se krilom galeba. Ne vidi te pa me gleda sumnjičavo kao da mu ja neprekidno podižem jedno krilo. Činjenica da si umro ne sprj...
by Redakcija
0

 




Konkursi regiona