Avlija
Portal za kulturu, književnost i društvene teme



Srbija

28. Februara 2018.
 

Veljko Bosnić: Smjeh odzvanja niz put i brdo

More articles by »
Written by: Redakcija
Oznake:

Вељко Боснић

 

СМЈЕХ ОДЗВАЊА НИЗ ПУТ И БРДО

.

Уплетене мисли мрсе моје косе, пјенушава течност полако ”кипи” на прозор ове собе до пута, гласови утишали… празнина одзвања као опомена, као мачем одсјеца главу и труп се смјешно клати готово немоћно и чудно. Нешто ипак није како треба, нешто ми ствара тиху језу, трему која нараста и почињем да ковитлам ваздух… пажљиво се то може осјетити и видјети. Нестрпљиво чекам како бих ухватио тај смјех што одзвања доље низ пут и брдо… стално се као опомена јавља и нема намјеру да се гхаси,утиша или пак скрива.

Посљедњи пут сам га осјетио оног дана када сам се сјетио да сам потпуно сам ”дрво” отклесано, зарез у бесконачном низу слова и бројева који се редају и тутње све ове године… низ бесконачни који нигдје нема трага, мирис који штипа све нас, музика коју сви знамо… код који никад није био тајан, завјера која никад није била скована.

Није нас остало много, можда можемо ипак да се одморимо, капут стари да окачимо и отпловимо бродићем којим су и моји родитељи отишли… и тако то… плаветнило које годи и за које смо спремни да се не осврнемо, да поклекнемо… да будемо чврсто на своме.

Смјех јасно чујем, ту музику која ме одсликава у твојим очима, које смо усликали за посљедњни трептај душе и снове који смо већ проживјели и ”омирисали” које су нам шпознати однекуд. Свакако,смо то имали у виду када смо некад уживали у топлини дома свога, радовања које нас враћа у дјетињство, младост и заборава које никад није стигло на нашу познату адресу. На та врата нико више не куца, не гребе грана од вјетра које шиба, лед не куца на врата, нико више и не помишља да ме пробуди.

Смјех одзвања низ путн и брдо…

 



About the Author

Redakcija
Redakcija




Konkursi regiona
 
 

 

Refik Bulić: Začarana rijeka

Jednom davno, tako davno da se i Beranov djed jedva sjeća toga vremena, tiho je tekla rijeka Toplica i pokretala desetak vodenica raspoređenih na nekoliko kilometara riječnog toka. Beranov djed se malo sjeća toga vremena, k...
by Redakcija
 

 
 

Said Šteta: Odraz u očima

Već dugo imam potrebu da ovo  napišem. Nemam ja pravo misli držati u ropstvu. Jok! Ta  ja sam dovoljno rob. Neka! Znam kome robujem i nije mi teško. Samo Uzvišenom Gospodaru. Ahh, i te misli! Đahkad su na gomili složen...
by Redakcija
 

 
 

Ahmet Ademagić: Priča o prezimenu Bošnjak u Rožajama

Ahmet Ademagić   PRIČA O PREZIMENU BOŠNJAK U ROŽAJAMA   Život piše romane. Ljudske su sudbine nepredvidljive. Ovo je priča  jednoj takvoj ljudskoj sudbini. Ovo je priča o majčinom djedu a mome pradjedu. U Gl...
by Redakcija
 

 

 

Refik Bulić: Majka

„Ti nemaš majku“, govorila su mu djeca dok su se zajedno igrali na livadi pored rijeke. „Nemate ni vi djeda“, odgovarao je Beran, prkoseći im svojim djedom, koji je najbolje u cijelom kraju znao pričati priče iz sta...
by Redakcija
 

 
 

Svetlana Radosavljević: Baksuz

Светлана Радосављевић Баксуз Возио се Аџо неки пут са Гришом и сваки пут кад изађе гунђао. – Не седам ти ја више с шепртљом...
by Redakcija
 

 




Konkursi regiona