Avlija
Portal za kulturu, književnost i društvene teme



Srbija

28. Februara 2018.
 

Veljko Bosnić: Smjeh odzvanja niz put i brdo

More articles by »
Written by: Redakcija
Oznake:

Вељко Боснић

 

СМЈЕХ ОДЗВАЊА НИЗ ПУТ И БРДО

.

Уплетене мисли мрсе моје косе, пјенушава течност полако ”кипи” на прозор ове собе до пута, гласови утишали… празнина одзвања као опомена, као мачем одсјеца главу и труп се смјешно клати готово немоћно и чудно. Нешто ипак није како треба, нешто ми ствара тиху језу, трему која нараста и почињем да ковитлам ваздух… пажљиво се то може осјетити и видјети. Нестрпљиво чекам како бих ухватио тај смјех што одзвања доље низ пут и брдо… стално се као опомена јавља и нема намјеру да се гхаси,утиша или пак скрива.

Посљедњи пут сам га осјетио оног дана када сам се сјетио да сам потпуно сам ”дрво” отклесано, зарез у бесконачном низу слова и бројева који се редају и тутње све ове године… низ бесконачни који нигдје нема трага, мирис који штипа све нас, музика коју сви знамо… код који никад није био тајан, завјера која никад није била скована.

Није нас остало много, можда можемо ипак да се одморимо, капут стари да окачимо и отпловимо бродићем којим су и моји родитељи отишли… и тако то… плаветнило које годи и за које смо спремни да се не осврнемо, да поклекнемо… да будемо чврсто на своме.

Смјех јасно чујем, ту музику која ме одсликава у твојим очима, које смо усликали за посљедњни трептај душе и снове који смо већ проживјели и ”омирисали” које су нам шпознати однекуд. Свакако,смо то имали у виду када смо некад уживали у топлини дома свога, радовања које нас враћа у дјетињство, младост и заборава које никад није стигло на нашу познату адресу. На та врата нико више не куца, не гребе грана од вјетра које шиба, лед не куца на врата, нико више и не помишља да ме пробуди.

Смјех одзвања низ путн и брдо…

 



About the Author

Redakcija
Redakcija




Konkursi regiona
 
 

 

Asmir Glibanović: Ponavljanje završetka

Ponavljanje završetaka   Sjedio sam u polupraznom kafiću i čitao priču o selu koje je nestalo. Postalo, bilo i nestalo. To je sve. Glavni lik se neko vrijeme bori sa osjećajem nostalgije, popusti pod pritiskom, skupi ...
by Redakcija
 

 
 

Zerina Kulović: Bajkom ugašeni vrisak

Nasuprot male stolice u maloj čekaonici male privatne bolnice, nalazi se mala staklena kutija, a u njoj jedna velika riba, ni manje ni više nego riba čistač. Nikada ih nisam voljela promatrati dok se, poput zbunjenih, krupn...
by Redakcija
 

 
 

Denis Kožljan: Zuhdija iz Dubice

Eh, tko je onda znao da ću upoznati jednog divnog čovjeka koji eto nije moje vjeroispovijesti, čak ni moj vršnjak. No, kako smo onda započeli zidati obiteljsku kuću, suprug i ja bili smo u svakodnevnoj potrazi za dobrim m...
by Redakcija
 

 

 

Emina Hadžić: Moj ratni dnevnik

Emina Hadžić     MOJ RATNI DNEVNIK     Subota, 3. 12. 1994. Dragi dnevniče! Pročitala sam „Dnevnik Ane Frank“, djevojčice mojih godina koja je u ratu pisala dnevnik. Imam potrebu da i ja pišem svoj dnevnik jer...
by Redakcija
 

 
 

Vehbo Popara: Učitelj na točku

Vehbo Popara   UČITELJ NA TOČKU   Nad hudovskom dolinom polahko se počeo spuštati mrak i sve se manje raspoznavala linija između hudovskih brda i nebeskog svoda što se bijaše zalijepio za vrhove brda. Oči se p...
by Redakcija
 

 




Konkursi regiona