Avlija
Portal za kulturu, književnost i društvene teme
Advertisement



Srbija

22. Januara 2015.
 

Svetlana Radosavljević: Pošteno

More articles by »
Written by: Redakcija
Oznake:

Неко је поступио поштено, и то се памти, а они који су били непоштени остали су запамћени. Партије су бирале поштене, а у Задрузи су били најпоштенији. Он је рат провео код куће, пропагандом је бранио државу, а себе је штитио тако што је оне поред себе проглашавао за непријаптеље НОБ – е. Ако је неко био за Краља био је гоњен, и све му је било забрањено, е тако је Нићифор био искључен из свега. Породица је трпела, а Нићифор није могао да промени прошлост. Био је коњоводац у Другој армији Степе Степановића. Његово немање и сиротовање давно је почело од заробљеништва, и његова деца трпе и гладна и боса, иако су укључена у Задругу. Ћерке чувају овце, а супруга жње, но то Он не цени много, и за тај рад платиће минимално.

Те године, давне четрдесет и девете жито је рано стигло, и сви се обрадоваше да не трпе глад. Пожело се, оврло, и дошао ред да се подели жито. Окупио се народ, донели вреће и бучуке, и чекају, Он стао изнад великог пресека дрвеног и дели жито.
– Теби Нићовице три бучука жита доста, а, шта кажеш?
– Како то мислиш доста, па нас је осморо у кући, то нема ни до Божића?! Раширених руку Нићовица гледа човека који се смеје, и као да се радује њеној муци и сузама у очима. Видевши да је то то, и да може ићи па колико им буде жита, а гладовање им предстоји. Кад се удаљила да је народ не види стаде на сред пута, а ћерке је загледаше не знајући шта смера. Скинула је мараму ставила на њу бучук и подигла руке према небу и завапила грцајући у сузама.

– Колико ми од ово жита јели леба, толико ти и твоја фамилија имали среће – крстећи се шапутала је жена.

Ћерке је подигоше са земље и почеше да је теше говорећи да не плаче и не куне, да имају кромпир и овас, и да су тикве добро родиле… Неће бити глади, брисала је сузе и ручала. Повређена том безумном одлуком није имала коме да се пожали, њеног мужа и њу нико не штити, они морају на све да пристану. Долазећи кући, мужу исприча све по реду плачући и ломећи прсте на шта се Нићо толико разљути и поче да виче:

– Ниси ни то требала узимат, нека му жита за стоку, а ми нек помремо, не најео се, очи му гладне!

Па шта да раде, биће како бити мора, а они су рођени да трпе и да чекају боље дане. Зима као зима, није била дуга, али брашна је понестало одмах по Божићу. На спавање се ишло гладно, а јутро је почињало уз печене кромпире, док јагличе не стиже, и не почеше да ваде корен и мељу га у брашно. Он се хвалио како је поштено поделио свима по заслузи, а сви су га питали колико је себи дао жита. Једне јунске вечери се наоблачи, и поче да сева и грми, право невреме. Сељани беху стоку затворили, ушли у куће, и били на вечери. Нићова деца беху полегала гладна, и не могаше да заспу. Глад је деци тешка, али умор савлада, те некад заспу у жељи да бар за доручак буде хлеба. Собу осветли блесак, а гласна грмљавина одлеже тако јако да Нићо истрча ван да види ’де удари гром. Не врати се у кућу одмах, а кад се врати рече:

– Има Бога – то сам знао, а сад се и увери’!

Излазећи ван, видео је амбар са „поштено“ подељеним житом како гори. Није био осветољубив, али га је неправда болела. Мислио је да ће сад и Он и његова деца сазнати како је глад тешка.

 

Светлана Радосављевић

Светлана Радосављевић

рођена 23. 01. 1966 г у Поповцу. Основну школу завршила је у Лепосавићу, а гимназију у Звечану. Вишу педагошку школу у Приштини. Радила је у селу Борчану као наставник разредне наставе, потом у Сочаници, где и сада ради на истом послу. Свој посао воли и каже да од деце треба учити. Са супругом Драганом има четворо деце. Бака је две унуке, на шта је посебно поносна. Писањем се бави у слободном времену и из хобија. У многим часописима објављивала је кратке приче и песме, неке од њих су награђене, неке објављене у заједничким збиркама. Њена прва самостална збирка „ Завичајне приче “ је уједно и њен првенац. У 2013. години учествовала је на књижевном конкурсу ,,Тома Радосављевић“ и добитник је прве награде у домену кратке приче.



About the Author

Redakcija
Redakcija




Konkursi regiona
 
 

 

Nermin Begović: Slaven

Nermin Begović   SLAVEN   „Bijaše nekoć u zemlji Usu čovjek po imenu Job. Bio je to čovjek neporočan i pravedan: bojao se Boga i klonio zla.“. Ovako počinje priča o Jobu, čovjeku koji je imao silno bogatstvo ...
by Redakcija
0

 
 

Emina Jusufović: Stjuardesa

Emina Jusufović   STJUARDESA . Lijepo je, kažu, kada se čovjek probudi rano ujutro pa se onako od srca nasmije. Hem, što je lijepo, a, hem, što je zdravo, kažu. Onako za dušu dobro dođe, pročisti te taj smijeh a d...
by Redakcija
0

 
 

Vlado Jović: Odgoj i higijena ruku obitelji Kulenović

Vlado Jović   ODGOJ I HIGIJENA RUKU OBITELJI KULENOVIĆ   Ademir Kulenović zvani Žmirke nemalo se iznenadio kada je od oca dobio šamarčinu zbog koje ne samo da mu se zamračilo pred očima, već je vidio i sve zv...
by Redakcija
0

 

 

Mirjana Štefanicki Antonić: Procvala samonikla bulka

Mirjana Štefanicki Antonić   PROCVALA SAMONIKLA BULKA     ,,Misli te uvek odvedu do mesta gde ti je srce ostalo.”   Fjodor Mihajlovič Dostojevski     Jutros mi je procvala, samonikla, crvena bulka, u žardinj...
by Redakcija
0

 
Konkursi regiona
 

Beloruska narodna bajka Ivan Prelepi i knez Ladimir

ИВАН ПРЕЛЕПИ И КНЕЗ ЛАДИМИР Белоруска народна бајка   Извор: Златна птица: белоруске народне бајке / приредио и предговор на...
by Redakcija
0

 




Konkursi regiona