Avlija
Portal za kulturu, književnost i društvene teme



Srbija

6. Decembra 2017.
 

Željko Jovanović: Reč-dve o lošem položaju žena

More articles by »
Written by: Redakcija
Oznake: , , ,

Željko Jovanović

 

REČ-DVE O LOŠEM POLOŽAJU ŽENA

 

Majka je jednog dana zamolila oca da ubije muvu koja je glasno kružila oko trpezarijskog stola, na šta je otac rekao da nema potrebe s obzirom da će se njen let uskoro završtiti u nekoj od paukovih mreža, te da će ubistvo muve prepustiti profesionalcu. Majci se šala nije dopala iz razloga što je otac tada aludirao na postojanje paučine u našoj kuhinjici, te je započela rasprava. Tom prilikom mogli smo da čujemo mnogo toga o vekovnom ugnjetavanju žena, da čujemo da žene neće trpeti torturu i da se u njih gleda kao u fabrički pogon koji proizvodi decu, čije se postojanje isključivo svodi na to da decu hrane i presvlače, a usput da peru, peglaju i kuvaju. Dok je majka gromoglasno branila ženski rod, ja i sestra smo posmatrali kruženje muve koja se više nije čula, budući da ju je glas majke prigušio. Bilo je vreme ručku, ja sam bio gladan, sestra je bila gladna, otac je bio gladan, pauk je bio gladan, verujem da bi se i muva rado prizemljila na trpezarijski sto kada bi na njemu bilo hrane, a ne samo vaza sa polu uvelom hrizantemom. Majka je sa jedne strane bila i sita i gladna. Sita pomenutog, lošeg položaja žena i gladna želje da o toj temi najzad i progovori, doduše pred slušaocima koji bi radije slušalio jedni druge kako srču belu pileću čorbu. Otac je inače imao posao koji nas je izdržavao, majka nije uspela da se zaposli zbog lošeg stanja u državi i naročito lošeg položaja majki, kako je i rekla.
Žičanu ogradu, sa leve strane, delili smo sa jednom dobroćudnom bakicom kod koje su se doselili njen sestrić i njegova supruga. Bakica je imala tople oči, par raznobojnih marama, malu dvosobnu kuću i neverovatni talenat za spremanje kolača. Kad god bi spremala kolače, uvek bi nam ih doturila preko ograde i uvek u istoj činiji. Činilo mi se da joj ta crvena činija služi samo za nas. Možda mi je crvena boja bila omiljena baš zbog te činije. Sestrić, koji je bio znatno stariji od svoje supruge, bio je krupan, gotovo ćelav i ljubitelj žestoke kapljice. Njegova supruga je bila dosta niža od njega, radila je u pekari i uvek noću. Galama u našoj ulici nije bila tako česta pojava. Istina, ponekad je majka vikala na mene, ponekad bi se moji roditelji raspravljali, ponekad bi se galama čula i iz drugih okolnih domova uz nezaobilazno treskanje vratima, ali je sa njihovim doseljenjem galama postala mnogo učestalija. Galamu je uvek pravio on, njegovu suprugu bi čuli jedino ako bi jauknula nakon udarca. Čuli bi i sirotu baku koja je vikala na svog sestrića i pretila da će ih izbaciti iz kuće, ali to nikada nije učinila. Pretpostavljam da joj je samoća predstavljala veći problem od tog novonastalog haosa u njenoj kući. Očigledno zlostavljanje je par puta bilo anonimno prijavljivljano, ali uzaludno. Zlostavljana žena je uvek negodovala da se nad njom vrši bilo kakva tortura. Da li se plašila osvete ili čega već, nismo znali s obzirom da sem pristojnog pozdrava od nje više ništa nismo mogli da čujemo.
Početkom godine baka sa dobroćudnim očima je preminula. Neposredno po njenom odlasku, otišli su i njen sestrić i njegova supruga. Da li se muškarac uplašio od stalnih prijava zlostavljenja ili je jednostavno pronašao bolji uslov za stanovanje? Biće da je posredi ovo prvo, ako znamo da nije bio preterano vredan i da se nije angažovao oko pitanja stanovanja.
Muva je nestala iz vidokruga. Majka je završila svoje iscrpno izlaganje. Sela je na stolicu u kuhinji i zavladala je tišina. Otac je nakon nekog vremena tišine ustao i počeo pripreme za obedovanje. Sestra i ja smo ustali da pomognemo ocu. Ne zato što smo bili vredni već zato što smo bili gladni. Ručali smo svi zajedno. S obzirom da muve nije bilo verovao sam da se očeva teorija možda pokazala kao tačna i da nju sada jede izgladneli pauk. Nakon divne, pileće čorbe želeo sam da se zasladim, ali crvene činije sa kolačima nije bilo.

Preneseno sa sajta Konkretno

Željko Žele Jovanović rodio se 1989. godine u Kragujevcu u radničkoj porodici. Kao dete maštao je da postane glumac, nešto kasnije želeo je da postane muzičar da bi se na kraju ipak opredelio za poziv pisca. Piše satiričnu i socijalnu poeziju i prozu, kao i poeziju i prozu za decu i sve one koji se tako osećaju. Pored navedenih pisanija piše i aforizme. Često voli da kaže da je njegova tragedija ta što se rodio u pogrešno vreme. Do sada zvanično nije objavio ni jedno svoje delo za šta krivi hroničnu besparicu koju je svečano upoznao tog leta gospodnjeg 1989 godine. No, on ne odustaje. Priprema da objavi svoju prvu zbirku satirične i socijalne poezije i nada se da će mu to uskoro poći za rukom. Objavljivao je na pojedinim sajtovima, novinama i zbornicima. Nagrađivan je na pojedinim konkursima, a poslednje čime može da se pohvali jesu prve nagrade za poeziju i prozu na međunarodnom festivalu „Trifun Dimić“. Dok je pisao ovu biografiju grickao je hleb sa sedam kora koji može da priušti budući da je zaposlen u jednoj privatnoj firmi. Živi i stvara u Kragujevcu.



About the Author

Redakcija
Redakcija




Konkursi regiona
 
 

 

Kad hobi postane posao (intervju sa Vladimirom Zupcem)

Vladimir Zubac je jedan od retkih današnjih fotografa sa diplomom, čovek odrastao u umetnosti i oko umetnosti, u porodici i familiji koja je umetnost oduvek shvatala kao deo sebe. Novosađanin, Limanac…čovek sa mnogo talen...
by Redakcija
 

 
 

Indira Jašarević Čandić: A đe ćemo mi sada

Stigli smo u tu tuđu zemlju kao paketi neželjene robe i prijetnje po okolinu. Ljudi su u nas gledali kao da smo svjetsko čudo tek otkriveno. Natovareni torbama i kesama sa stanice smo pratili upustva ljudi koji su nam prona...
by Redakcija
 

 
 

Denis Kožljan: ”Masovne razglednice iz Bosne” Darka Cvijetića

Masovne razglednice iz Bosne, Darko Cvijetić Recenzija: Denis Kožljan A bilo ih je samo 114… razglednica koje je Cvijetić poslao u Belgiju, Švedsku, Njemačku… onim istim dušama koje su uspjele pobjeći iz zlo...
by Redakcija
 

 

 

Poezija Sanje Raščanin

САЊА РАШЧАНИН избор из збирке поезије Увертира за ход по жици, Пресинг 2017.       УЗМИ ШТА ТИ ТРЕБА   Кавез ребара не пушта да...
by Redakcija
 

 
 

Poziv za regionalni književni projekat ”Ko su bile naše heroine”

POZIV ZA UČEŠĆE U REGIONALNOM KULTURNO-KNJIŽEVNOM PROJEKTU „NAŠE HEROINE“     Online škola kreativnog pisanja „Enheduana“ i „Književni kutak“ Jasmine Hanjalić upućuju poziv autorima za učešće u...
by Redakcija
 

 




Konkursi regiona