Avlija
Portal za kulturu, književnost i društvene teme



Umjetnost

17. Avgusta 2018.
 

Dragan Stodić: Vajar Laslo Silađi o svojoj umetnosti i o sebi

More articles by »
Written by: Redakcija
Oznake: ,

Tihi razgovor Čoveka i Vremena       

 

Izraz, motiv žene u mojim  skulpturama nije tako reći ni prisutan. Mada, imam delo u otvorenom javnom prostoru pod nazivom “VELIKI PAR”, koje sabira u sebi “muški i ženski princip”. U stvari, već četiri decenije klešem tu Jednu skulpturu, koja nosi naziv “PRAOBLIK”. To je moje ili naše sećanje na zaborav. Jer, planine nas pamte, a u njihovom središtu ponekad se stvara “duša” kamena – mermer. – kaže poznati vajar Laslo Silađi, vajar i dodaje: – U dodiru sa njim nastaju slike “zaborava”, oblici koji sebe nanovo rađaju pod mojim rukama. Razlozi vajanja i klesanja jesu, dakle prirodni, nisu plod nametnute mašte. Crteže kao podlošku ne koristim. Moje skulpture prvobitno se rađaju u omanjoj količini gline, spontano i veoma retko.

Nastaju u mikrokosmosu za ne?

Da, u međuprostoru su i moja dva dlana. Tako omalene, ostavljam ih da se prosuše. Tada nastaju “otvrdline”. Vremenom, poneku otvrdlinu “prevedem” u mermer. To je njihov prvi preobražaj. Iz gline u mermer. Tu se moje skulpture prvi put i rađaju. Međutim, poneka zavredi da preraste u doveliku, prostornu skulpturu, te ih uveličam i vadim ih iz povećeg mermernog bloka, pa ih postavljam u javnom prostoru, otvorenom ili zatvorenom. To je njihov drugi, ujedno i konačan prebražaj, barem što se mene tiče. Ipak, on nije konačan, jer tada započinje njihov novi život u urbanom okruženju ili u prirodi. Tada kreće reakcija medija, ali i književnika i pesnika. Zapičinje njihov samostalan život, dakeko od mene kao autora. To je ujedno i treći preobražaj, ne znam da li je i konačan.

Vaši uzori?

– Još u studentskim danima pojavila su mi se tri uzora: Mikelanđelo, Brakusi i Henri Mur. Mikekanđelo me “naučio” klesanju putem njegovih “non finito” (nedovršenih) skulptura. Mur i Brankusi su mi skrenuli pažnju na “suvišno” u skulpturi, te mi oblici ne poseduju “mahovinu” na sebi.

Izazov kome ne možete odoleti?

Skulptura, naročito u javnom prostoru, jeste izazov, vid svakodnevne komunikacije publike (prolaznika) i namere umetnika, tj. njegovog dela. Moje radove klešem za javni prostor, a manje sam zagovornik za galerije, muzeje i sl. Smisleno mi je, da se na hiljade ljudi dnevno susretne sa mnom, idejom, materijalom i radom.

Vaš razgovor sa svojim delima?

– Autor ne treba da stoji ili na drugi način objašnjava animizam kristalizivan u njegovim delima. Tihi je to razgovor Čoveka i Vremena. A i traje ceo život, potom kroz smene generacija i potomaka.

Ipak i pored svega do sada urađenog, sebi neprestano zameram nedovoljan rad i zbog toga me stalno prati griža savesti. S druge strane znam, da kada ne radim, tada stvaram možda i najviše. A tu se krije i jedna zamka: znam kada ne treba da radim. Tada  “plandujem, hladujem i brojim zvezde”…

Vaša percepcija umetnosti?

– Umetnost za mene, to sam ja sam. Ne postoji opšti izraz, već mnoštvo pojedinačnih. Verujem, da će doći dan, kada će umetnost postati način življenja. Tada umetnici neće više trebati u ovom sadašnjem pojavnom obliku – zaključuje za portal avlija.me Laslo Silađi, vajar.

 

 

Laslo Silađi, akademski vajar, pesnik, kompletan umetnik. Rodio se u Subotici, na severu Bačke, 1953. godine. Završio je Akademiju umetnosti u Novom Sadu. Sklon umetničkom samoizražavanju kroz skulpture.



About the Author

Redakcija
Redakcija




Konkursi regiona
 
 

 

Kudret Bulbul: Kongres evropskih muslimanskih intelektualaca

Analiza dekana Fakulteta političkih nauka na univerzitetu Yildirim Beyazit, prof.dr. Kudreta Bulbula Prošle sedmice smo govorili po pitanju „evropskog islama“ i ove sedmice ćemo nastaviti da govorimo o ovoj temi. Govoril...
by Redakcija
 

 
 

Dr Suada A. Džogović: Ekonomski rast Turske – izazov za integraciju u EU (III dio)

Redakcija časopisa i portala Avlija u prethodna dva nastavaka objavila je djelove iz knjige ”Ekonomski rast Turske – izazovi za integraciju u EU” dr Suade A. Džogović, a slijedi Zaključak iz knjige:  ...
by Redakcija
 

 
 

Prvi roman autorke Zorane Manić

Prikaz romana-univerzuma „Igra beskonačne zakrivljenosti“   Prvi roman autorke Zorane Manić intrigira već svojim naslovom, a nastavlja i samom sadržinom. Implicitno i eksplicitno se najavljuju novi delovi romana koji b...
by Redakcija
 

 

 

Poezija Franja Matanovića

Franjo Matanović   ODRAZ DANAŠNJICE   gledam današnjicu i pomalo mislim o razlikama od vremena Da Vincija i Mona Lise i onog mračnog srednjeg vijeka kada se u prvi plan iznosilo lice odraz duše na svjetlo se pozivalo...
by Redakcija
 

 
 

Refik Bulić: Zbilja, kako nam se zove zajednički jezik?

Refik BULIĆ     ZBILJA, KAKO NAM SE ZOVE ZAJEDNIČKI JEZIK?[1]     Deklaracija o zajedničkom jeziku, koju su osmislila i promovirala neka udruženja građana iz Srbije, Hrvatske, Crne Gore i Bosne i Hercegovine na...
by Redakcija
 

 




Konkursi regiona