Avlija
Portal za kulturu, književnost i društvene teme



Umjetnost

17. Avgusta 2018.
 

Dragan Stodić: Vajar Laslo Silađi o svojoj umetnosti i o sebi

More articles by »
Written by: Redakcija
Oznake: ,

Tihi razgovor Čoveka i Vremena       

 

Izraz, motiv žene u mojim  skulpturama nije tako reći ni prisutan. Mada, imam delo u otvorenom javnom prostoru pod nazivom “VELIKI PAR”, koje sabira u sebi “muški i ženski princip”. U stvari, već četiri decenije klešem tu Jednu skulpturu, koja nosi naziv “PRAOBLIK”. To je moje ili naše sećanje na zaborav. Jer, planine nas pamte, a u njihovom središtu ponekad se stvara “duša” kamena – mermer. – kaže poznati vajar Laslo Silađi, vajar i dodaje: – U dodiru sa njim nastaju slike “zaborava”, oblici koji sebe nanovo rađaju pod mojim rukama. Razlozi vajanja i klesanja jesu, dakle prirodni, nisu plod nametnute mašte. Crteže kao podlošku ne koristim. Moje skulpture prvobitno se rađaju u omanjoj količini gline, spontano i veoma retko.

Nastaju u mikrokosmosu za ne?

Da, u međuprostoru su i moja dva dlana. Tako omalene, ostavljam ih da se prosuše. Tada nastaju “otvrdline”. Vremenom, poneku otvrdlinu “prevedem” u mermer. To je njihov prvi preobražaj. Iz gline u mermer. Tu se moje skulpture prvi put i rađaju. Međutim, poneka zavredi da preraste u doveliku, prostornu skulpturu, te ih uveličam i vadim ih iz povećeg mermernog bloka, pa ih postavljam u javnom prostoru, otvorenom ili zatvorenom. To je njihov drugi, ujedno i konačan prebražaj, barem što se mene tiče. Ipak, on nije konačan, jer tada započinje njihov novi život u urbanom okruženju ili u prirodi. Tada kreće reakcija medija, ali i književnika i pesnika. Zapičinje njihov samostalan život, dakeko od mene kao autora. To je ujedno i treći preobražaj, ne znam da li je i konačan.

Vaši uzori?

– Još u studentskim danima pojavila su mi se tri uzora: Mikelanđelo, Brakusi i Henri Mur. Mikekanđelo me “naučio” klesanju putem njegovih “non finito” (nedovršenih) skulptura. Mur i Brankusi su mi skrenuli pažnju na “suvišno” u skulpturi, te mi oblici ne poseduju “mahovinu” na sebi.

Izazov kome ne možete odoleti?

Skulptura, naročito u javnom prostoru, jeste izazov, vid svakodnevne komunikacije publike (prolaznika) i namere umetnika, tj. njegovog dela. Moje radove klešem za javni prostor, a manje sam zagovornik za galerije, muzeje i sl. Smisleno mi je, da se na hiljade ljudi dnevno susretne sa mnom, idejom, materijalom i radom.

Vaš razgovor sa svojim delima?

– Autor ne treba da stoji ili na drugi način objašnjava animizam kristalizivan u njegovim delima. Tihi je to razgovor Čoveka i Vremena. A i traje ceo život, potom kroz smene generacija i potomaka.

Ipak i pored svega do sada urađenog, sebi neprestano zameram nedovoljan rad i zbog toga me stalno prati griža savesti. S druge strane znam, da kada ne radim, tada stvaram možda i najviše. A tu se krije i jedna zamka: znam kada ne treba da radim. Tada  “plandujem, hladujem i brojim zvezde”…

Vaša percepcija umetnosti?

– Umetnost za mene, to sam ja sam. Ne postoji opšti izraz, već mnoštvo pojedinačnih. Verujem, da će doći dan, kada će umetnost postati način življenja. Tada umetnici neće više trebati u ovom sadašnjem pojavnom obliku – zaključuje za portal avlija.me Laslo Silađi, vajar.

 

 

Laslo Silađi, akademski vajar, pesnik, kompletan umetnik. Rodio se u Subotici, na severu Bačke, 1953. godine. Završio je Akademiju umetnosti u Novom Sadu. Sklon umetničkom samoizražavanju kroz skulpture.



About the Author

Redakcija
Redakcija




Konkursi regiona
 
 

 

Kad hobi postane posao (intervju sa Vladimirom Zupcem)

Vladimir Zubac je jedan od retkih današnjih fotografa sa diplomom, čovek odrastao u umetnosti i oko umetnosti, u porodici i familiji koja je umetnost oduvek shvatala kao deo sebe. Novosađanin, Limanac…čovek sa mnogo talen...
by Redakcija
 

 
 

Indira Jašarević Čandić: A đe ćemo mi sada

Stigli smo u tu tuđu zemlju kao paketi neželjene robe i prijetnje po okolinu. Ljudi su u nas gledali kao da smo svjetsko čudo tek otkriveno. Natovareni torbama i kesama sa stanice smo pratili upustva ljudi koji su nam prona...
by Redakcija
 

 
 

Denis Kožljan: ”Masovne razglednice iz Bosne” Darka Cvijetića

Masovne razglednice iz Bosne, Darko Cvijetić Recenzija: Denis Kožljan A bilo ih je samo 114… razglednica koje je Cvijetić poslao u Belgiju, Švedsku, Njemačku… onim istim dušama koje su uspjele pobjeći iz zlo...
by Redakcija
 

 

 

Poezija Sanje Raščanin

САЊА РАШЧАНИН избор из збирке поезије Увертира за ход по жици, Пресинг 2017.       УЗМИ ШТА ТИ ТРЕБА   Кавез ребара не пушта да...
by Redakcija
 

 
 

Poziv za regionalni književni projekat ”Ko su bile naše heroine”

POZIV ZA UČEŠĆE U REGIONALNOM KULTURNO-KNJIŽEVNOM PROJEKTU „NAŠE HEROINE“     Online škola kreativnog pisanja „Enheduana“ i „Književni kutak“ Jasmine Hanjalić upućuju poziv autorima za učešće u...
by Redakcija
 

 




Konkursi regiona