Avlija
Portal za kulturu, književnost i društvene teme
Advertisement



Umjetnost

17. Avgusta 2018.
 

Dragan Stodić: Vajar Laslo Silađi o svojoj umetnosti i o sebi

More articles by »
Written by: Redakcija
Oznake: ,

Tihi razgovor Čoveka i Vremena       

 

Izraz, motiv žene u mojim  skulpturama nije tako reći ni prisutan. Mada, imam delo u otvorenom javnom prostoru pod nazivom “VELIKI PAR”, koje sabira u sebi “muški i ženski princip”. U stvari, već četiri decenije klešem tu Jednu skulpturu, koja nosi naziv “PRAOBLIK”. To je moje ili naše sećanje na zaborav. Jer, planine nas pamte, a u njihovom središtu ponekad se stvara “duša” kamena – mermer. – kaže poznati vajar Laslo Silađi, vajar i dodaje: – U dodiru sa njim nastaju slike “zaborava”, oblici koji sebe nanovo rađaju pod mojim rukama. Razlozi vajanja i klesanja jesu, dakle prirodni, nisu plod nametnute mašte. Crteže kao podlošku ne koristim. Moje skulpture prvobitno se rađaju u omanjoj količini gline, spontano i veoma retko.

Nastaju u mikrokosmosu za ne?

Da, u međuprostoru su i moja dva dlana. Tako omalene, ostavljam ih da se prosuše. Tada nastaju “otvrdline”. Vremenom, poneku otvrdlinu “prevedem” u mermer. To je njihov prvi preobražaj. Iz gline u mermer. Tu se moje skulpture prvi put i rađaju. Međutim, poneka zavredi da preraste u doveliku, prostornu skulpturu, te ih uveličam i vadim ih iz povećeg mermernog bloka, pa ih postavljam u javnom prostoru, otvorenom ili zatvorenom. To je njihov drugi, ujedno i konačan prebražaj, barem što se mene tiče. Ipak, on nije konačan, jer tada započinje njihov novi život u urbanom okruženju ili u prirodi. Tada kreće reakcija medija, ali i književnika i pesnika. Zapičinje njihov samostalan život, dakeko od mene kao autora. To je ujedno i treći preobražaj, ne znam da li je i konačan.

Vaši uzori?

– Još u studentskim danima pojavila su mi se tri uzora: Mikelanđelo, Brakusi i Henri Mur. Mikekanđelo me “naučio” klesanju putem njegovih “non finito” (nedovršenih) skulptura. Mur i Brankusi su mi skrenuli pažnju na “suvišno” u skulpturi, te mi oblici ne poseduju “mahovinu” na sebi.

Izazov kome ne možete odoleti?

Skulptura, naročito u javnom prostoru, jeste izazov, vid svakodnevne komunikacije publike (prolaznika) i namere umetnika, tj. njegovog dela. Moje radove klešem za javni prostor, a manje sam zagovornik za galerije, muzeje i sl. Smisleno mi je, da se na hiljade ljudi dnevno susretne sa mnom, idejom, materijalom i radom.

Vaš razgovor sa svojim delima?

– Autor ne treba da stoji ili na drugi način objašnjava animizam kristalizivan u njegovim delima. Tihi je to razgovor Čoveka i Vremena. A i traje ceo život, potom kroz smene generacija i potomaka.

Ipak i pored svega do sada urađenog, sebi neprestano zameram nedovoljan rad i zbog toga me stalno prati griža savesti. S druge strane znam, da kada ne radim, tada stvaram možda i najviše. A tu se krije i jedna zamka: znam kada ne treba da radim. Tada  “plandujem, hladujem i brojim zvezde”…

Vaša percepcija umetnosti?

– Umetnost za mene, to sam ja sam. Ne postoji opšti izraz, već mnoštvo pojedinačnih. Verujem, da će doći dan, kada će umetnost postati način življenja. Tada umetnici neće više trebati u ovom sadašnjem pojavnom obliku – zaključuje za portal avlija.me Laslo Silađi, vajar.

 

 

Laslo Silađi, akademski vajar, pesnik, kompletan umetnik. Rodio se u Subotici, na severu Bačke, 1953. godine. Završio je Akademiju umetnosti u Novom Sadu. Sklon umetničkom samoizražavanju kroz skulpture.



About the Author

Redakcija
Redakcija




Konkursi regiona
 
 

 

Zbirka poezija Vasilja Stusa na crnogorskom jeziku

VASILJ STUS ŽIVOT PJESNIKA KOJI JE DAO SEBE ZA UKRAJINU   Piše: Božidar Proročić književnik i publicista   Povodom dana državnosti Ukrajine koji se obilježava svake godine 24. avgusta u izdanju Crnogorskog kul...
by Redakcija
0

 
 

Poezija Deana Plazonića

Dean Plazonić   ZABORAV . Prošetati ću se jutrom Korak po korak Ulicom našeg sjećanja Između perivoja Čežnje i prkosa Potražiti ću tebe Na raskrižju svitanja Što dijeli ravnodušnost od zaborava Stajati ću sam...
by Redakcija
0

 
 

Dženis Šaćirović: Naučnik, život s naukom i od nauke

NAUČNIK, ŽIVOT S NAUKOM I OD NAUKE   Ozbiljno bavljenje naukom, pojašnjenja radi, zahtjeva potpunu predanost i rijetke su druge obaveze, pa i one fundamentalne životne koje nauka trpi sa sobom. Oni koji misle suprotno,...
by Redakcija
0

 

 

Objavljen „Tamaritski Divan“ Federika Garsije Lorke

Objavljen „Tamaritski Divan“ Federika Garsije Lorke     Udruženje za promociju kulturne raznolikosti „Alia Mundi“ objavilo je zbirku poezije „Tamaritski Divan“, španskog pesnika Federika Garsije Lorke. N...
by Redakcija
0

 
Konkursi regiona
 

Faiz Softić: Osvrt na knjigu poezije u rukopisu Mustafe Balje „Otok od živog srebra“

ZABAVLJANJE RIJEKA U TOKU   Naslov ovog osvrta na knjigu poezije u rukopisu Mustafe Baljea, poznatog bošnjačkog publiciste i pjesnika sa Kosova „Otok od živog srebra“ je i stih a i lajtmotiv ovog rukopisa koji nam s...
by Redakcija
0

 




Konkursi regiona